Његош и Светлана Булатовић су се упознали на студијама у Косовској Митровици. Светлана је родом из Куршумлије, он Његош из Црне Горе. Након студија где су се заволели и започели заједнички живот у Косову Пољу, одакле су протерани 1999.године. То им је био најтежи животни ударац. Тада су имали само једно дете, најстарију ћерку Јелисавету. После силних перипетија, настанили су се у Прокупљу као подстанари. Када је Јелисавета  проглашена за ђака генерације,  изашли су у новинама, (тада су имали већ 4-ро деце), и један човек из Прокупља им је поклонио своју кућу. У тој кући се од тада родило још 4-ро деце. Како је проширивао породицу, Његош је проширивао и кућу мало по мало. У међувремену мајка се запошљава у фабрици Леони у Прокупљу где је и најстарија ћерка сада на пракси. Други по реду син Велимир завршава ЕТФ у Београду, док Јулијана трећа ћерка по реду студира у Београду права. Остала деца су у гимназији и основној школи у Прокупљу.

У овој епизоди гледаоци ће имати прилике да виде невероватну породицу, пуну љубави и топлине, породицу у којој се не пита да ли ћеш већ шта ћеш да студираш. У великој кући, без фасаде, са лошом дрвенаријом Булатовићи су породица пуна хумора, све гледају позитивно, никада се не жале ако нешто немају, редак пример изузетно васпитаних малих људи.

Тамара је породицу водила и овога пута на бројне излете које нису имали прилике до сада да виде: у једину Опсерваторију у земљи која се  налази на Белом камену код Прокупља, слушали су причу о Гвозденом Пуку, шетали Хисаром, посетили аматерско позориште Хистрион, присуствовали неизвесној утакмици између мајстора и продукционе екипе са једне стране, и ветерана ФК Топличанин са друге. Утакмица је прошла неизвесно уз пенале. Велика кућа, велика породица, велика помоћ деце из Прокупља довела је још једну епизоду емисије “С Тамаром у акцији” до срећног краја.